Sekcija univerzitetskih nastavnika psihologije obrazovanja (SUNPO) oglašava se povodom izrazito negativnog odnosa prema prosvetnim radnicima i obrazovanju u celosti, koji najviši predstavnici vlasti svakodnevno iskazuju putem svojih izjava za medije, ali i putem odluka koje donose. Vređanje prosvetnih radnika, direktora škola i studenata ne prestaje, kao ni pokušaji da se omalovaže studentski protesti kojima se sada već u velikom broju pridružuju i maturanti srednjih škola. Smatramo neprihvatljivim agresivne nastupe, nepoštovanje i naredbodavni ton kojima predstavnici vlasti nastoje da ponize i zastraše prosvetne radnike, optužujući ih pritom da „politizuju“ škole. Politizaciju škola (i svih drugih delova društva) vrši upravo vlast, stavljajući partijske interese iznad stručnosti i kompetnosti, čime se suštinski devalorizuje obrazovanje i šalje poruka da je jedino važno biti lojalan član partije. O tragičnim posledicima takve politizacije nije potrebno opširnije govoriti, jer su upravo one to što je pokrenulo masovne proteste.
Odnos vlasti prema obrazovanju prvenstveno se može opisati kao zanemarivanje i urušavanje. To je, nažalost, vidljivo na svakom koraku: od neopremljenosti škola osnovnim sredstvima za rad i higijenu, preko niskih zarada zaposlenih na svim nivoima obrazovanja, do nepostojanja konstruktivnog dijaloga i partnerskog odnosa između škola i visokoškolskih institucija, s jedne strane, i resornog ministarstva, s druge. Jedan od poslednjih pokazatelja goreopisanog odnosa vlasti prema obrazovanju uočava se u upravljanju budžetom Vojvodine, gde su upravo sredstva namenjena za obrazovanje drastično umanjena. Nakon toga, umesto da stupi u dijalog sa nastavnicima i učenicima, Vlada nalaže resornom ministrstvu, bez ikakvih argumenata, da prekine školsku godinu. Svi, uključujući i zaposlene u školama, o tome smo obavešteni preko medija, čime se još jednom demonstrira nezainteresovanost za obrazovanje i politizacija istog. Sada se već može uočiti obrazac da u svakoj situaciji koju vlast oceni kao pretnju ili se suoči sa svojom nesposobnošću da je rešava, ona poseže za prekidom nastave, a prosvetnim radnicima nakon toga nalaže da u kratkom vremenskom roku pređu još brže i onako preobimne i zastarele programe. Obrazovanje je najvažniji resurs jednog društva, njegovim zapostavljanjem i urušavanjem ugrožava se dobrobit građana, te u krajnjoj liniji i opstanak društva.
Imajući sve ovo u vidu, apelujemo na predstavnike vlasti da preispitaju svoj odnos prema obrazovanju, da izađu iz arene medijskih konstrukcija i manipulacija i ozbiljno razmotre poruke i argumente koji dolaze kako od prosvetnih radnika, tako i od studenata i učenika.